Objektno programiranje

Objektno orijentisano programiranje (OOP) je tehnika programiranja zasnovana na objektima i njihovim medjusobnim interakcijama.

Danas u gotovo svim oblastima softvera objektno orjentisano programiranje postalo je standard, dok se funkcijski orjentisan softver (onaj koji smo do sada razmatrali) smatra staromodnim. Funkcijski orjentisan softver moguće je koristiti za male aplikacije dok za veće projekte je takav pristup jako ne ekonomičan pa se koristi OOP.

Objekat u PHP-u može biti bilo šta što je vezano za softver, na primer neki fajl, polje za unos teksta, ili neki objekti iz stvarnog sveta koje treba pretstaviti u softveru, na primer neki proizvodi, kupci itd.

Objektno orjentisan softver se sastoji od više samostalnih objekata koji su medjusobno povezani atributima i operacijama. Atributi su svojstva ili promenjljive koje se odnose na objekat. Operacije su metode, radnje ili funkcije koje objekat može da izvršava.

Klase su skup objekata koji imaju velike sličnosti i male razlike. Na primer sa “bicikle” možemo obeležiti klasu objekata u koju spadaju različite bicikle, male za decu, velike, trkačke, ženske, muške, sa branicima, bez branika, plave, crvene itd.

Polimorfizam je svojstvo svih objektno orijentisanih programskih jezika, što znači da ista operacija može da se različito ponaša u različitim klasama. Na primer, operacija vožnje klase “automobili” i klase “bicikli” su različiti jer se na jedan način voze automobile a na drugi način bicikle.

Od neke jednostavne osnovne klase objekata mogu da se izvedu (nadograde) složenije, specijalizovanije klase što se naziva metod nasledjivanja. Ovo omogućava ponovnu upotrebu usavršenog koda klase. Ovo je i najveća prednost objektno orijentisanog softvera. Nasledjivanje ubrzava programiranje jer se operacije pišu jednom u nadklasi, umesto da se pišu mnogo puta u zasebnim potklasama.